Kako da se u iznajmljenom stanu osećate kao kod kuće?

Osim što u septembru pečemo papriku i pravimo ajvar, u ovom mesecu otvaramo i sezonu lova na stanove za iznajmljivanje. Traže ih studenti i mladi parovi koji se sve češće odlučuju da se otcepe od mame i tate. Nije lako naći odgovarajući stan, a i muke se ne završavaju kada stan iznajmite i platite, jer igra tek počinje kada vam ostaje da ga uredite. Slikomania.rs prenosi utiske korisnika koji su uspeli u tome.

Enterijer iznajmljenog stana - šta ćete zateći

U Beogradu, a kapiram da je to nešto relativno univerzalno, cena uglavnom zavisi od lokacije. Valjda zato ih velika većina stanodavaca ne pridaje veliku pažnju tome kako stan izgleda unutra. Opremaju ih po principu: turim stari kauč i fotelje i svog stana, krevet iz sobe od sina što je emigrirao u Norvešku, onu veš mašinu što smo je pet puta popravljali, pa kupili novu i sl. A zidovi uglavnom beli – zna se – jer važno je da je čisto.

Odlučili ste se i uselili – problemčići u uređenju enterijera koji su tek sad bitni

I tako vi izaberete stan čija vam lokacija, da ne kažem cena, odgovara, zahvalite nebesima što ste ga našli i niste završili u nekoj od niza rupa koje ste gledali pre njega, kojima je fazon plafon otpao. I onda shvatite da na svakom deliću piše da nije vaš. Osim ako vaš karakter nije kombinacija osobina pokojne tetke iz čijeg stana je uzet glomazni trpezarijski sto od punog drveta i mama Goce čiji ormani, modni krik 80ih, krase hodnik i dobar deo dnevne sobe.

A nije da imate budžet za nameštaj. A i šta biste sa njim. A nije da možete da okrečite, a i zašto biste, pa čisto je. U mom iznajmljenom stanu, nema ni kačenja naših slika po zidovima, da bar tako sakrijemo belinu. Naime, samo vlasnik, koji je arhitekta BTW, ima sveto pravo odluke gde sme da se zabode ekser, a nikada ga ne možemo namoliti da dođe da donese dotičnu odluku.

Šta može da se uradi? Sitnice život znače, a koštaju malo.

Mi smo kod svetih Kineza nabavili prostirku za kupatilo i uspešno pokrili podne pločice najružnije nijanse ljubičaste ikada. Svaku put kada bih ušetala u kupatilo teleportovala bih se u "plantažu lavande", što je inače nažalost bila jedina zajednička stvar samo zbog boje.

Došli smo i do otkrića zvanog prekrivka za mašinu koja ju je celu obukla u cvetove. S njom inače ratujem jer se stalno kvari i ima godina više nego dečko i ja u zbiru, pa mi znači da bar ne moram da je gledam. Za trpezarijski sto lako smo našli rešenje – stolnjak i mušema na smenu, a viseću kuhinju i ostale elemente neke depresivno sive boje oživeli smo uz big giant nalepnicu u obliku šoljica kafe naručenim sa neta.

Poseban faktor su fotelje i dvosed u dnevnoj sobi, ali i za njih smo lako našli rešenje – sakrili smo njihovo bljutavo zelenilo prekrivačima iz onih indijskih radnji. Doduše, teta prodavačica je rekla da su to stolnjaci, ali šta pa ona zna. Možete da pretpostavite da sa ovom garniturom nismo imali samo estetski problem. Konkretno, kad sedneš na nju, seo si na pod u stvari. Ali ništa što jastučići u raznim bojama ne mogu da reše. Preko noći sam se pretvorila u pasioniranog kolekcionara malih i velikih jastučića u svim bojama. Možda sam malo preterala, ali naravno neću da priznam. Njih je relativno lako naći, pogotovu jastučnice, a bukvalno je bilo od životne (zdravstvene) važnosti da rešimo ovo.

Zaobilaženje zidnih pravila

A prokleti beli zidovi i zabranjeni novi ekseri... Skinuli smo slike na platnu od stanodavaca i iskoristili te eksere da obesimo neke slike na platnu koje se nama sviđaju. To biranje nam je bilo neverovatno zabavno jer smo se osećali totalno odraslo i ozbiljno. Kao vidi nas, nema više postera Backstreet Boys i Star Wars, mi smo odrasle osobe i kupujemo slike preko neta, ’ej!

Ormanima nismo mnogo mogli pomoći. I tu su u razmatranju neki stikeri za zid, a za sada smo spontano ukrasili jedno krilo. Moj dečko veoma voli da mi ostavlja poruke na post it papirićima, pa je čitava kolekcija takvih zavšila kao ukras ormana

Neizbežno je bilo da okačimo i jedan pano sa svojim fotografijama i da zidni sat kome samo fali kukavica da izlazi svakih sat vremena, zamenimo jednim koji smo mi birali. Opet sa novo otkrivenim ukusom odraslih osoba, da.

Još mi je ostalo da se izborim za zavese, ovo koje imamo su depresivni stil 90ih. Dečko mi je izuzetno savremen i smatra da nam nisu potrebne, a ja se ne usuđujem da ih nabavim jer ne znam koliko ćemo se dugo zadržati ovde i koliko će se te potencijalne uklopiti u to neko novo mesto. No, o tom, po tom.

I tako, bog je u detaljima, ne možemo sve promeniti, ali mogu bar da imam privid da je kupatilo boje koje se meni sviđa. Ili da se ložim kako sam izuzeno kul kad drugarice hvale i ljubomorišu posebno na jednu od slika u dnevnoj sobi - panorama grada – koju sam izabrala ja. A znam čak i kojom je tehnikom rađena, nisam totalna seljanka. A nije čak ni puno koštala.

A kakva su tvoja iskustva sa "pridomljavanjem" rentiranog stana ?